Jednog lepog letnjeg dana ukrcaše se dva čoveka u balon i poleteše.
Odjednom dunu jak vjetar i odnese ih u neki nepoznat kraj.
Odjednom dunu jak vjetar i odnese ih u neki nepoznat kraj.
Odlučiše da se približe zemlji i pitaju nekog prolaznika u kojem su mestu. Nakon malo traženja primetiše nekog čoveka i viknuše mu iz balona: “Hej! Gde smo mi sada?”
Čovek pogleda gore, duboko se zamisli, razmišlja on, razmišlja, i na kraju odgovori: “U balonu!”.
Čovek pogleda gore, duboko se zamisli, razmišlja on, razmišlja, i na kraju odgovori: “U balonu!”.
Ova dvojica u balonu bejahu iznenađeni njegovim odgovorom, i nakon par trenutaka jedan od njih reče:
“Ja sam siguran da je taj čovek matematičar.”
“Kako si to zaključio?” upita ga njegov kolega.
“Pa evo,” kaže on,
“prvo, razmišljao je pre no što je odgovorio;
drugo, ono što je rekao je sušta istina;
i treće – od toga nemamo nikakve koristi!”
“Ja sam siguran da je taj čovek matematičar.”
“Kako si to zaključio?” upita ga njegov kolega.
“Pa evo,” kaže on,
“prvo, razmišljao je pre no što je odgovorio;
drugo, ono što je rekao je sušta istina;
i treće – od toga nemamo nikakve koristi!”
http://www.kutaknet.com/i
Nema komentara:
Objavi komentar